Бања Лука, 22. мај 2019.

САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ СА 243. СЈЕДНИЦЕ

УСТАВНОГ СУДА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

Данас, 22. мајa 2019. године, у Бањој Луци је одржана Двије стотине и и четрдесет и трећа сједница Уставног суда Републике Српске (у даљњем тексту: Уставни суд) на којој је одлучивано, у складу са Уставом и законом утврђеним надлежностима овога Суда, о сагласности закона, других прописа и општих аката са Уставом, односно о сагласности прописа и општих аката са законима Републике Српске.

Између осталих одлука, Уставни суд је на овој сједници донио одлуку у предмету број У-41/18 којом је утврђено да члан 3. став 1.тачка 1. Правилника о условима за издавање дозволе за мониторинг квалитета ваздуха није у сагласности са Уставом Републике Српске и Законом о заштити ваздуха. Поменуту норму, којом је прописано да се уз захтјев за добијање дозволе за мониторинг квалитета ваздуха и/или захтјев за мјерење емисије из стационарних извора загађивања, поред осталог, подноси и доказ да је правно лице регистровано у Републици Српској, Уставни суд је оцијенио неуставном с обзиром на то да Закон о заштити ваздуха није прописао поменути услов за обављање ове дјелатности. Оваквим нормирањем је доносилац предметног правилника, министар за просторно уређење, грађевинарство и екологију, изашао из законских оквира чиме је дошло до повреде уставног начела законитости, према којем прописи и други општи акти морају бити у сагласности са законом.

Уставни суд је такође донио и одлуку број У-54/18 којом је, између осталог, утврђено да члан 1. став 1 у дијелу који гласи „[...] генералног секретара Вијећа народа и замјеника генералног секретара [...]“ и члан 48. Одлуке о правима и обавезама изабраних и именованих лица у Вијећу народа Републике Српске, као и дио одредбе члана 3. Одлуке о измјени и допуни наведене Одлуке који гласи „Ова одлука ступа на снагу даном доношења“, нису у сагласности са Уставом Републике Српске. Уставни суд је оцијенио да оспораване одредбе, којим је прописано да наведени нормативни акти ступају на снагу даном доношења, не задовољавају уставни принцип према којем општенормативни акти не могу ступити на правну снагу прије њиховог објављивања. Такође, Уставни суд је оцијенио да је неуставан и дио одредбе члана 1. став 1. наведене Одлуке према којој су генерални секретар Вијећа народа и његов замјеник одређени као изабрана лица јер је у супротности са чланом 1. Закона о радним односима у државним органима, чиме је дошло до повреде уставних начела владавине права, подјеле власти, као и начела уставности и законитости.

Уставни суд је, поред наведених одлука, донио одлуке и у предметима број У-46/18, У-50/18, У-52/18, У-57/18 и У-59/18 којима је одбио приједлоге, односно није прихватио иницијативе за покретање поступка за оцјену уставности појединих одредаба Закона о студентском организовању, Закона о јавном окупљању, Закона о уређењу простора и грађењу, Закона о основном васпитању и образовању и Закона о средњем образовању и васпитању. У предмету број У-69/18 Уставни суд је донио рјешење којим је обуставио поступак, јер су престали постојати процесни разлози за његово даљње вођење.