Бања Лука, 25. април 2018.

САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ СА 230. СЈЕДНИЦЕ

УСТАВНОГ СУДА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

У Бањој Луци је данас, 25. априла 2018. године, одржана Двије стотине и тридесета сједница Уставног суда Републике Српске (у даљњем тексту: Уставни суд) на којој је одлучивано, у складу са Уставом и законом утврђеним надлежностима овога Суда, о сагласности закона, других прописа и општих аката са Уставом, односно о сагласности прописа и општих аката са законима Републике Српске.

Између осталих одлука које је Уставни суд донио на данашњој сједници, искључиво ради илустрације, издвојићемо одлуке број У-50/17 и У-51/17. Њима је утврђено, као и у више прилика до сада у идентичним правним ситуацијама, да одредбе о ступању на правну снагу Правилника о раду и Правилника о дисциплинској и материјалној одговорности радника Јавне установе „Центар за предшколско васпитање и образовање“ нису у сагласности са Уставом. Уставни суд је оцијенио да наведене одредбе, којима је прописано да ови акти ступају на снагу даном објављивања на огласној табли, односно даном доношења, не задовољавају уставни принцип према којем општенормативни акти могу ступити на правну снагу најраније осмог дана од дана објављивања.

Уставни суд је такође донио и одлуку број У-52/17 којом је утврдио да Правилник о измјенама и допунама Правилника о унутрашњој организацији и пословању тужилаштава Републике Српске није у сагласности са Уставом Републике Српске, Законом о јавним тужилаштвима Републике Српске и Законом о сузбијању корупције, организованог и најтежих облика криминала. Уставни суд је неуставност наведеног Правилника утврдио с обзиром на то да његов доносилац, Главни републички јавни тужилац, није имао законско овлашћење да оспореним правилником врши измјене и допуне постојећег Правилника о унутрашњој организацији и пословању тужилаштава Републике Српске. Наиме, Уставни суд је оцијенио да важећи Закон о јавним тужилаштвима Републике Српске не познаје могућност уређивања питања везаних за његово спровођење на начин да се донесу измјене и допуне покзаконског акта који је донијет ради извршавања другог закона, који је у међувремену престао да важи, тако да је нормотворац доносећи измјене и допуне предметног општег акта поступао на начин који је супротан релевантним одредбама Закона о јавним тужилаштвима Републике Српске и Закона о сузбијању корупције, организованог и најтежих облика криминала, а тиме и Устава Републике Српске.

Поред наведених одлука, Уставни суд је донио и одлуку број У-64/17 којом је утврђено да Одлука о усвајању Регулационог плана „Центар Града“ у Бијељини није у сагласности са Уставом Републике Српске и Законом о уређењу простора и грађењу. Неуставност наведене одлуке Уставни суд је утврдио темељем тога што поступак усвајања оспореног планског документа није проведен у сагласности са императивном нормом Закона о уређења простора и грађењу која прописује обавезу одржавања јавне расправе о приједлогу акта у року од 30 дана од дана затварања јавног увида, јер је у конкретном случају јавна расправа одржана након више од четири мјесеца.

Уставни суд је, поред наведених, такође донио одлуке и у предметима број У-33/17, У-43/17, У-45/17, У-48/17, У-57/17 и У-58/17 којима је одбио приједлоге, односно није прихватио иницијативе за оцјену уставности Закона о судовима Републике Срспке, Закона о платама у институцијама правосуђа Републике Српске и Закона о насљеђивању, као и оцјену уставности и законитости појединих подзаконских нормативних аката.