Бања Лука, 28. март 2018.
САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ СА 229. СЈЕДНИЦЕ
УСТАВНОГ СУДА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
У Бањој Луци је данас, 28. марта 2018. године, одржана Двије стотине и двадесет и девета сједница Уставног суда Републике Српске (у даљњем тексту: Уставни суд) на којој је одлучивано, у складу са Уставом и законом утврђеним надлежностима овога Суда, о сагласности закона, других прописа и општих аката са Уставом, односно о сагласности прописа и општих аката са законима Републике Српске.
Тако је Уставни суд, између осталих, донио одлуку број У-2/17 којом је утврдио да одредба чланa 15. став 3. Одлуке о комуналној накнади Општине Градишка није у сагласности са Уставом. Уставни суд је оцијенио да оспорена одредба, којом је прописано да се рјешења о висини комуналне накнаде неће доносити за обвезнике који накнаду плаћају путем Службе обједињене наплате, није у сагласности са уставом зајемченим правом на жалбу против одлуке којом се рјешава о праву или на законом заснованом интересу.
Уставни суд је такође донио и одлуку број У-25/17 којом је утврдио да Одлука о оснивању Фонда солидарности Града Требиња и Одлука о утврђивању посебне накнаде за солидарност Града Требиња нису у сагласности са Уставом Републике Српске и Законом о локалној самоуправи. Неуставност наведених одлука Уставни суд је утврдио темељем тога што је Скупштина Града Требиња њиховим доношењем прекорачила своје надлежности из релевантних одредаба Закона о локалној самоуправи, јер није била овлашћена да овим подзаконским актима формира предметни фонд, нити да уреди изворе његовог финансирања. С озбиром на то да за прописивање из оспораваних одлука не постоји правни основ у хијерархијски вишем законском акту, Уставни суд је оцијенио да њима нису могла бити утврђена права и обавезе за грађане и правна лица. Исто тако, Уставни суд је закључио да је Скупштина Града Требиња доношењем оспорених нормативних аката поступила супротно и Уставом зајемченим начелима владавине права и подјеле власти.
Надаље, поред наведених одлука, Уставни суд је донио и одлуку број У-27/17 којом је утврђено да члан 5. став 3. Одлуке о прикупљању, одвожењу и депоновању комуналног отпада Општине Бијељина није у сагласности са Уставом Републике Српске и Законом о комуналним дјелатностима. Наведена одредба, којом је одређено да је корисник комуналне услуге обавезан плаћати цијену одвоза комуналног отпада и ако нема закључен уговор о одвозу комуналног отпада са даваоцем комуналне услуге, несагласна је са нормама јаче правне снаге с обзиром на то да се облигациони однос између даваоца и корисника услуге збрињавања отпада из стамбених и пословних простора мора, према релевантним законским одредбама, заснивати на закљученом уговору. Прописујући могућност наплате цијене комуналне услуге и ако нема закљученог уговора између вршиоца и корисника ове услуге, скупштина Града Бијељина је, према оцјени Уставног суда, изашла из оквира овлашћења локалне јединице да обезбиједи организовано обављање комуналне дјелатности.
Одлуком број У-37/17 Уставни суд је утврдио, између осталог, да члан 18. став 3. Одлуке о комуналним дјелатностима Града Требиња, те члан 4. став 5. Одлуке о прикупљању, одвожењу и депоновању комуналног отпада Града Требиња, нису у сагласности са Уставом Републике Српске и Законом о комуналним дјелатностима, односно Законом о заштити потрошача у Републици Српској. Неуставност и незаконитости наведених одредаба заснива се на чињеници да Закон о комуналним дјелатностима не садржи одредбе којима се орган јединице локалне самопураве овлашћује да пропише ослобађање и давање олакшица од плаћања комуналне накнаде, а што је одређено првонаведеном нормом чиме је доносилац акта изашао из оквира својих законских овлашћења. Такође, Уставни суд је оцијенио да је прописивање из другооспорене норме, према којој је корисник комуналне услуге обавезан да плаћа услугу и у ситуацији када није закључио уговор са даваоцем услуге, у супротности са релевантним законским одредбама. Са обзиром на то да прописи и други општи акти морају бити у сагласнсоти са законом то су оспорене одредбе подзаконских аката у несагласнсти и са Уставом Републике Српске.
Уставни суд је, поред наведених, такође донио одлуке и у предметима број У-17/17, У-19/17, У-35/17, У-38/17 и У-40/17 којима је одбио приједлоге, односно није прихватио иницијативе за оцјену уставности Закона о високом образовању Републике Срспке, Закона о раду и Закона о измјени и допуни Закона о платама запослених у институцијама правосуђа Републике Српске, као и оцјену оспорених подзаконских нормативних аката. У предметима број У-13/17 и У-41/17 којима је тражена оцјена уставности Буџета Републике Српске за 2017. годину, односно Одлука о раду тржнице на мало Општине Осмаци, Уставни суд је због престанка постојања процесних разлога обуставио даљње вођење уставносудских поступака.