Бања Лука, 26. октобар 2016.

САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ СА 212. СЈЕДНИЦЕ

УСТАВНОГ СУДА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

Данас, 26. октобра 2016. године, у Бањој Луци је одржана Двије стотине и дванаеста сједница Уставног суда Републике Српске (у даљњем тексту: Уставни суд) на којој је, у складу са Уставом и законом утврђеним надлежностима, одлучивао о сагласности закона и других општих правних аката са Уставом и законима Републике Српске.

Тако је Уставни суд у предмету број У-53/15 утврдио да Правилник о унутрашњој организацији и систематизацији радних мјеста у Јавној установи Дјечији вртић „Лариса Шугић“ Котор Варош, није у сагласности са Уставом Републике Српске и Законом о локалној самоуправи и Законом о систему јавних служби. Неуставност и незаконитост оспореног акта очитује се у томе, како је оцијенио Уставни суд, што је оспорени Правилник донесен без ваљане, законом прописане сагласности начелника Општине Котор Варош, односно супротно релевантним одредбама наведених закона, чиме је, уједно, дошло и до повреде уставног начела законитости из члана 108. став 2. Устава према којем прописи и други општи акти морају бити у сагласности са законом.

У предмету број У-56/15 Уставни суд је утврдио да дио одредбе члана 1. и одредбе чл. 45, 47, 48, 50, 51, 52. и 53. Правилника о здравственој исправности воде за пиће нису у сагласности са Уставом Републике Српске и Законом о водама. Износећи разлоге за овакву одлуку Уставни суд је навео, између осталог, да је министар здравља и социјалне заштите, као доносилац акта, оспореним одредбама Правилника прекорачио своја овлашћења утврђена наведеним Законом, јер је њима прописао да само јавна здравствена установа, односно Институт за јавно здравство, врши контролу здравствене исправности воде за пиће, као и услове које у погледу кадра, простора и опреме мора испуњавати наведени Институт. С обзиром на чињеницу да министар овлашћење за такво нормирање није имао у закону, дошло је до повреде уставног начела законитости из члана 108. став 2. Устава Републике Српске.

Уставни суд је у предмету број 58/15 донио одлуку којом је такође утврдио да оспорене одредбе Одлуке Скупштине Града Бања Лука о комуналној накнади нису у сагласности са Уставом и Законом о комуналним дјелатностима. Неусаглашеност оспорених одредаба наведене Одлуке са актима више правне снаге очитује се, према оцијени Уставног суда, у томе што је доносилац подзаконског акта својим нормирањем, којим је мимо Закона одредио статус објеката чији су власници обвезници комуналне накнаде, проширио релевантну законску одредбу, тако да је изашао из оквира својих уставних и законских овлашћења.

Надаље, Уставни суд је у предмету број У-69/15 утврдио да није у сагласности са Уставом Републике Српске Одлука Скопштине Општине Костајница о прихватању кредитних средстава Свјетске банке – Међународне асоцијације за развој по Пројекту хитног опоравка од поплава, јер иста Одлука није донесена у складу са прописаним законским процедурама. Приликом доношења оспорене Одлуке, наиме, јавност није била обавјештена у законом прописаним роковима о скупштинском засједању на којем је она донесена, што је, према оцјени Уставног суда, поступање које је супротно члану 62. став 4. Закона о задуживању, дугу и гаранцијама Републике Српске. Тиме је дошло, као и у претходним случајевима, и до повреде  уставног начела законитости из члана 108. став 2. Устава Републике Српске.

Поред наведених, Уставни суд је донио и одлуке у предметима број У-47/15, У-49/15, У-54/15 и У-85/15, у којима није прихватио иницијативе за оцјењивање уставности и законитости, јер није нашао да су оспорени акти или поједине њихове одредбе у несагласности са Уставом и законима Републике Српске. Тако Уставни суд није утврдио неуставност појединих одредаба Закона о измјенама и допунама Закона о стварним правима и Закона о судовима Републике Српске, као и неуставност и незаконитост оспорених подзаконских аката. Такође, Уставни суд је у предмету број У-77/15 обуставио даљње вођење поступка усљед непостојања процесних претпоставки, а у предмету број У-30/16 донио је рјешење о покретању уставносудског поступка.