Бања Лука, 27. јануар 2016.
САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ СА 203. СЈЕДНИЦЕ
УСТАВНОГ СУДА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
Данас, 27. јануара 2016. године, у Бањој Луци је одржана Двије стотине и трећа сједница Уставног суда Републике Српске (у даљњем тексту: Уставни суд) на којој је, у складу са Уставом и законом утврђеним надлежностима, одлучивао о сагласности закона и других општих правних аката са Уставом и законима Републике Српске.
Тако је Уставни суд у предмету број У-79/14 утврдио да Одлука о доношењу Плана Парцелације из изградњу обилазнице – измјештања дијела трасе магистралног пута М14 (Костајница – Козарска Дубица) кроз Републику Српску, општина Костајница, није у сагласности са Уставом Републике Српске и Законом о уређењу простора и грађењу. Неуставност и незаконитост оспореног акта очитује се у томе, како је оцијенио Уставни суд, што оспорена одлука није донесена на начин и по поступку који је прописан Законом о уређењу простора и грађењу, чиме је, уједно, дошло и до повреде уставног начела законитости из члана 108. став 2. Устава према којем прописи и други општи акти морају бити у сагласности са законом.
У предмету број У-96/14 Уставни суд је утврдио да Одлука о условима за производњу и стављање у промет сјемена на осјемењавање говеда у Републици Српској није у сагласности са Уставом Републике Српске, Законом о Влади Републике Српске и Законом о ветеринарству у Републици Српској. Износећи разлоге за овакву одлуку Уставни суд је навео, између осталог, да оспорена одлука, супротно принципу уставности и законитости, нема основ у релевантном законском нормирању, тј. не произлази из регулисања садржаног у вишем правном акту, због чега, супротно члану 90. тач. 3. и 4. Устава, није у функцији извршења закона. Доносећи оспорену одлуку, оцијенио је даље Уставни суд, Влада је поступила супротно и зајемченом начелу владавине права из члана 5. став 1. алинеја 4. Устава, као и начелу законитости из чллана 108. став 2. Устава.
Надаље, Уставни суд је у предмету број У-59/15 утврдио да није у сагласности са Уставом Републике Српске одредба члана 10. Правилника о платама и накнадама запослених радника у Центру за социјални рад Ново Горажде – Устипрача. Наведеном одредбом одређено је да овај Правилник ступа на снагу даном доношења, а да ће се примјењивати од 1. јула 2008. године и да ће се објавити на огласној табли Центра за социјални рад. Уставни суд је донесену одлуку образложио тиме, као и више пута раније у идентичним случајевима, што је Уставом Републике Српске прописано да закони, други прописи и општи правни акти ступају на снагу најраније осмог дана од дана објављивања. Како је у конкретном случају, међутим, предметном одредбом прописано да Правилник ступа на снагу даном доношења, а не осмог дана од дана објављивања, то га чини неважећим актом у правном поретку Републике Српске. Из овога разлога, Уставни суд се није упуштао у оцјену његове уставности са материјалноправног аспекта.
Поред наведених, Уставни суд је донио и одлуке у предметима број У-72/14, У-80/14, У-85/14, У-91/14 и У-104/14 у којима није прихватио иницијативе за оцјену уставности и законитости, односно није усвојио приједлог за исту оцјену, јер није нашао да су оспорени акти или поједине њихове одредбе у несагласности са Уставом и законима Републике Српске. Тако Уставни суд није утврдио неуставност појединих одредаба Закона о држављанству Републике Српске, Закона о остваривању права на старосну пензију професионалних војних лица и Закона о Фонду солидарности за обнову Републике Српске, као и неуставност и незаконитост оспорених подзаконских аката.