Бања Лука, 25. новембар 2015.

САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ СА 201. СЈЕДНИЦЕ

УСТАВНОГ СУДА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

Данас, 25. новембра 2015. године, у Бањој Луци је одржана Двије стотине и прва сједница Уставног суда Републике Српске (у даљњем тексту: Уставни суд) на којој је, у складу са Уставом и законом утврђеним надлежностима, одлучивао о сагласности закона и других општих правних аката са Уставом и законима Републике Српске.

Тако је Уставни суд у предмету број У-62/14 донио одлуку да члан 2. Посебног колективног уговора за запослене у области медија и графичке дјелатности Републике Српске није у сагласности са Уставом Републике Српске и Законом о раду. Оспореном одредбом наведеног уговора је одређено да се тај уговор односи на све запослене и послодавце у области медија и графичке дјелатности који имају сједиште на територији Републике Српске. Оваквим нормирањем, оцијенио је Уставни суд, проширено је дејство уговора и на правне субјекте који нису учествовали у његовом закључивању, а да, при томе, није доносена одлука надлежног министарства о постојању интереса Републике и оправданости за такво проширење. Сходно томе, оцијенио је даље Уставни суд, оспорена норма није у сагласности са законом одређеним могућностима за проширење примјене колективног уговора, чиме је дошло до повреде и уставног начела законитости подзаконских општих аката.

У предметима број У-69/14 и У-100/14 Уставни суд је донио одлуку којом је утврдио да чланови 1. и 7. Правилника о измјенама и допунама Правилника о начину оснивања и одржавања катастра непокретности Републике Српске нису у сагласности са Уставом Републике Српске и Законом о премјеру и катастру Републике Српске. Оспореним одредбама наведеног Правилника одређени су услови под којима Републичка управа за геодетске и имовинско-правне послове доноси Одлуку о оснивању катастра непокретности. С обзиром да је директор наведене Управе, као доносилац оспореног Правилника, прописијући услове за оснивање катастра непокретности за једну катастарску општину, односно за једну парцелу, поред законом одређених прописао и додатне услове, Уставни суд је оцијенио да је на тај начин прекорачио законом дата овлашћења. Тиме не само да је прекршена законска одредба, већ је тај акт у наведеном дијелу супротан и уставном начелу законитости и начелу подјеле власти.

Поред наведених, Уставни суд је донио и одлуке у предметима број У-61/14, У-64/14, У-66/14 и У-12/15 у којима није прихватио иницијативе за оцјену уставности и законитости, јер није нашао да су оспорени акти или поједине њихове одредбе у несагласности са Уставом и законима Републике Српске. Тако Уставни суд није утврдио неуставност појединих одредаба Закона о измјенама и допунама Закона о извршењу кривичних санкција Републике Српске и Закона о уређењу простора и грађењу, као и неуставност и незаконитост оспорених подзаконских општих аката.

Уставни суд је, такође, донио је рјешења о покретању поступка за оцјену уставности и законитости општих аката у предметима број У-109/14 и У-51/15.