Бања Лука, 29. април 2015.
САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ СА 196. СЈЕДНИЦЕ
УСТАВНОГ СУДА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
Уставни суд Републике Српске одржао је данас, 29. априла 2015. године, Стотину деведесет и шесту редовну сједницу на којој је, у складу са Уставом и законом утврђеним надлежностима, одлучивао о сагласности закона и других општих правних аката са Уставом и законима Републике Српске.
У предмету број У-14/14, Уставни суд је утврдио, између осталог, да није у сагласности са Уставом Републике Српске члан 232. Закона о прекршајима Републике Српске. Одредбама наведеног члана прописано је: да ће се кажњени, који у року не плати у потпуности или дјелимично новчану казну која је изречена правоснажним рјешењем о прекршају или извршним прекршајним налогом, лишити слободе посебним рјешењем тога суда (став 1); да ће суд рјешење о лишењу слободе због неплаћања донијети без одржавања усменог претреса и саслушања странака само једанпут за односни прекршај (став 2); да ће суд рјешење о лишењу слободе из става 1. овог члана донијети по протеку двије године од дана када је прекршајни налог или рјешење о прекршају постало коначно тј. правоснажно, односно извршно (став 3); да лишење слободе због неплаћања новчане казне доноси суд, по службеној дужности или на приједлог овлашћеног органа, када је новчана казна изречена извршним прекршајним налогом или рјешењем суда (став 4); да ће суд обавијетити овлашћени орган о доношењу рјешења о лишењу слободе због неплаћања (став 5); да суд може рјешењем одредити лишење слободе до 15 дана (став 6); да се мјера лишење слободе неће извршити или ће се обуставити уколико кажњени уплати пун износ новчане казне (став 7); да се мјера лишење слободе не може извршити ако је од дана правоснажности рјешења о прекршају, односно извршног прекршајног налога протекло пет година, с тим што застарјелост извршења мјере лишење слободе не може наступити ако је извршење у току (став 8).
Наведене законске одредбе су, према оцјени Уставног суда, у супротности са уставном одредбом члана 5. став 1. алинеја 1. Устава Републике Српске према којој се уставно уређење Републике темељи на гарантовању и заштити људских слобода и права у складу са међународним стандардима, као и правима која гарантују чланови 5. и 6. Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода. Према одлуци Уставног суда, у најкраћем, из наведених уставних и конвенцијских одредби не произлази овлашћење закондавца да законом пропише могућност лишавања слободе кажњеног лица до 15 дана због неплаћања, потпуно или дјелимично, новчане казне у одређеном року, изречене правоснажним рјешењем о прекршају или извршним прекршајним налогом, без проведеног судског поступка тј. без одржавања усменог претреса и саслушања странака за односни прекршај.
Уставни суд је, надаље, у предмету број У-18/14 донио одлуку којом је одбијен приједлог за утврђивање неуставности и незаконитости члана 9. Правилника о Јавном позиву за вршење јавног градског и приградског превоза на подручју града Бања Лука, а којим су прописани критеријуми према којима Комисија за оцјену и избор превозника оцјењује и бодује пријаве превозника који испуњавају услове из Јавног позива. Према оцјени Уставног суда, наиме, начин на који су уређени поједини критеријуми и оцјњивање пријава превозника који испуњавају услове из Јаног позива, као и начин бодовања од стране Комисије за оцјену и избор превозника, представља одраз цјелисходне процјене доносиоца овог акта и није у домену уставносудске контроле.
Поред наведених одлука, Уставни суд је у предметима број У-26/14, У-33/14 и У-47/14 донио одлуке којима није прихватио иницијативе за оцјену уставности и законитости, односно одбио је приједлог за исту оцјену, јер није нашао да су оспорени акти или поједине њихове одредбе у несагласности са Уставом и законима Републике Српске. Тако Уставни суд није утврдио неуставност оспорених одредаба Закона о предшколском васпитању и образовању и Закона о правима бораца, војних инвалида и породица погинулих бораца Одбрамбено-отаџбинског рата Републике Српске, као и неуставност и незаконитост Правилника о раду љекарских комисија за оцјену војног инвалидитета и Правилника о садржају, обиму и начину остваривања права на здравствену заштиту.