Бања Лука, 23. децембар 2014.

САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ СА 191. СЈЕДНИЦЕ

УСТАВНОГ СУДА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

Уставни суд Републике Српске (у даљњем таксту: Суд) одржао је јуче, 22. децембра 2014. године, у Бањој Луци своју Стотину деведесет и прву редовну сједницу. На сједници је, у складу са Уставом и законом утврђеним надлежностима, одлучивано о сагласности закона и других општих правних аката са Уставом и законима Републике Српске.

Тако је Суд у предмету број У-46/13 утврдио да није у сагласности са Уставом Републике Српске члан 33. став 1. Закона о експропријацији, којим је прописано да Република Српска, као корисник експропријације, стиче право на посјед експроприсане непокретности даном коначности рјешења о експропријацији. Према оцјени Суда, суштина утврђене неуставност се очитује у томе што се већ по коначности рјешења о експропријацији Републици Српској предаје у посјед експроприсана некретнина прије исплате накнаде или давања замјенске непокретности, чиме се вријеђају имовинска права власника која штити Устав Републике Српске и Европска конвенција за заштиту људских права и основних слобода.

Уставни суд је у предмету број У-57/13 донио одлуку да нису у сагласности са Уставом поједине одредбе Закона о посебним начинима измирења пореског дуга којима је прописано да се порески дуг може измирити исплатом цјелокупног износа главног дуга плаћањем у новцу уз отпис камате, као и претварањем пореског дуга у власнички удио у имовини пореског дужника. Уставни суд је овакву одлуку образложио, између осталог, тиме што је, према његовој оцјени, оспореним одредбама дошло до повреде принципа једнакости пред законом из члана 10. Устава. Наиме, законодавац је, у односу на пореске обвезнике на које се односе ове одредбе, у неравноправан положај довео пореске обвезнике који су већ измирили своје пореске обавезе настале у том периоду. Тиме је, сматра Уставни суд, дошло до неједнаког односа према пореским обвезницима у погледу истог дуга и давања повластица за оне који не измирују своје обавезе.

У предмету број У-60/13 Суд је донио одлуку којом је, између осталог, утврдио да члан 36. Закона о гробљима и погребној дјелатности, којим се третирају питања напуштености гробног мјеста и његовог даљњег располагања од стране управе гробља, није у сагласности са Уставом. Суд је, наиме, оцијенио да овлашћења која су управи гробља дата оспореном одредбом, у односу на гробно мјесто и уз њега изграђену опрему, представљају одузимање права својине на тим стварима, без обезбјеђења процесне могућности заштите овог права, односно без могућности оштећене стране да приступи суду и заштити та права.

Суд је у предмету број У-66/14 донио одлуку којом је, између осталог, утврдио да извјесна одредба Појединачног колективног уговора за запослене у Административној служби Општине Шипово, а односи се на висину коефицијената за обрачун плата запослених у Административној служби Општине Шипово, није у сагласности са Уставом и Законом о локалној самоуправи. Наиме, према оцјени Суда, доносиоци, односно потписници предметног колективног уговора су, мимо својих уставних и законских овлашћења, оспореном одредбом преузели улогу законодавца, с обзиром да су њоме систематизовали одређене нове послове у наведеној административној служби.

Напосљетку, Суд је на јучерашњој сједници донио и одлуку у предмету број У-82/13 којом је утврдио да одредбе чланова 161, 162, 163. ст. 1, 2, 3. и 5. и члан 164. Закона о уређењу простора и грађењу нису у сагласности са Уставом. Наведене одредбе, најкраће речено, односе се на питања умањења накнаде за легализацију бесправно изграђених објеката и начина плаћања те накнаде. Неуставност ових оспорених одредаба се, према оцјени Суда, огледа у чињеници да су за грађане успостављени различити режими приликом остваривања истог права – грађење и употребе објекта, тако што су за одређене категорије лица предвиђене знатне погодности приликом плаћања накнаде за легализацију објеката, док овакве погодности нису омогућене легалним градитељима, односно лицима која су грађевинске објекте изградила и ставила у употребу у складу са Законом прописаним поступком.

Поред наведених одлука у којима је утврдио повреде Устава и закона, Суд у предметима број У-67/13 и У-93/13 није прихватио иницијативу за покретање поступка за оцјену уставности и законитости оспореног акта, односно обуставио је даљње вођење уставносудског поступка.