Бања Лука, 19. март 2014. године
САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ СА 182. СЈЕДНИЦЕ
УСТАВНОГ СУДА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
Данас, 19. марта 2014. године, у Бањој Луци је одржана Стотину осамдесет и друга сједница Уставног суда Републике Српске (у даљњем тексту: Уставни суд) на којој је, у складу са Уставом и законом утврђеним надлежностима, одлучивао о сагласности закона и других општих правних аката са Уставом и законима Републике Српске.
Тако је Уставни суд, одлучујући у предмету број У-47/09, између осталог, утврдио да није у сагласности са Уставом Републике Српске дио одредбе члана 30. став 2. Закона о сузбијању организованог и најтежих облика привредног криминала, односно члана 28. став 2. пречишћеног текста истог Закона, у дијелу који гласи: „односно у свим случајевима када је од главног специјалног тужиоца донијета одлука о преузимању предмета“. Овом одредбом прописано је, наиме, да је Посебно одјељење за организовани и најтеже облике привредног криминала надлежно на читавој територији Републике Српске у случајевима када је главни специјални тужилац донио одлуку о преузимању предмета. Уставни суд је оцјенио да је оваквим нормирањем, према којем се надлежност суда у појединим предметима одређује на темељу одлуке главног спрецијалног тужиоца, доведено у питање уставно начело о самосталности и независности судова. Надлежност суда, истиче се у одлуци, не може бити условљена одлуком спрецијалног тужиоца који је, као руководилац државног органа који гони учиниоце кривичних дјела, једна од равноправних странака у поступку пред судом.
У предмету број У-11/13, Уставни суд је донио одлуку да одредба члана 2. став 1. тачка б) подтачка 8) Правилника о усклађивању и регистрацији редова вожње није у сагласности са Уставом, Законом о Уставном суду Републике Српске и Законом о превозу у друмском саобраћају Републике Српске. Разлог овакве одлуке лежи у чињеници да је Уставни суд у својој раније донесеној одлуци, број У-13/11, већ утврдио неуставност и незаконитост идентичне норме која ја била садржана у претходно важећем правилнику. Ипак, без обзира на тада утврђену неусаглашеност оспорене са вишим нормама, доносилац акта је и у нови Правилник уградио одредбу за коју је Уставни суд већ оцијенио као супротну уставу и закону.
Уставни суд је у предмету број У-24/13 утврдио, између осталог, да дијелови појединих одредаба Правилника о 40-часовној радној недјељи наставника и стручних сарадника у средњој школи и Статута Јавне установе Средњошколски центар „Јован Дучић“ из Кнежева нису у сагласности са Уставом и Законом о средњем образовању и васпитању. Уставни суд своју одлуку темељи на томе што се оспореним одредбама наведених аката, мимо Закона, директору школе даје овлашћење да врши подјелу одјељења и предмета на наставнике, те што се статутом наведене школе регулишу питања која се, према наведеном Закону, морају уредити другим општим актима школе, а не статутом.
У предмету број У-51/13 Уставни суд је донио одлуку којом је утврдио да дијелови појединих одредаба Правилника о организацији и систематизацији радних мјеста Административе службе Општине Костајница, којима се регулишу одређена питања функционисања општинске управе, нису у сагласности са Уставом Републике Српске и Законом о локалној самоуправи.
У другим предметима о којима је одлучивао, Уставни суд је донио одлуке којима није прихватио иницијативе за оцјену уставности појединих одредаба Закона о пензијском и инвалидском осигурању, Закона о раду и оцјену уставности и уставности и законитости других подзаконских нормативних аката. Поред тога, Уставни суд је у извјесном броју предмета донио и рјешења којим је покренуо уставносудске поступке за оцјену уставности и законитости аката који су оспорени у тим предметима.